Waiting for Godot

Teatar apsurda za 35+


30.06.2010.

Na kraju su rode sletjele

Kako si me samo kupio za siću :)... I kako te volim ovog šugavog dana... :*

30.06.2010.

Otkud ja u svemu tome?

29.06.2010.

Tražim pomilovanje

Za neshvaćene
                         Desanka Maksimović

Tražim pomilovanje

za neshvaćene

koji ne umeju da premoste

ni kapilarskih razdaljina

do majke i sina,

do svakodnevne stvari proste;

za one koji ostaju strani

rukama što ih drže u naručju,

suncu pred kojim se sve razdani,

sobnoj, kao košulja bliskoj, tami,

 

Za sopstvene duše tamničare,

za radosti svojih trovače,

za one što viču kad im se plače,

kad u nežnosti greznu,

što uhode sebe kao tuđina,

za puškarnice srca njina,

za svačiju dušu zatvorenu

i opreznu.

29.06.2010.

A bila sam tako dobro raspoložena...

Šta imaju ljudi od ovolike mržnje? Šta imaju ljudi od ovolikog straha? Je li plaća neko za to? Oplemenjuje li nešto od toga? Čemu fobije? Zašto paranoja od drugačijeg? Dokle primitiva? Kako čistačica i emeritus mogu misliti isto? Zašto se svi žale? Šta ste uradili? Postati alkoholičar ili poludjeti? Postati narkoman ili se utopiti? Šta?! Tražiti Boga, nirvanu, smiraj? Nije li oproštaj jednostavniji? Pustiti komšiju da umre, da crkne, tražiti pravdu za nekoga negdje? Oblačiti se u glupost, umivati se laži. Zbij redove sa istim. Neka. Pusti. Dobro je. Nek ne puca. Samo da ne tuku. Akobogda. Biće. Kada? Gdje? Dokle? Odjebi! Zapišaj! Ma pusti... Imati. Biti. Biti. Imati. Posjedovati. Kupiti. Nabaviti. Zbaviti. Zgaziti. Otimaj! Traži! Daj! Snaći se. Uzeti. Uzimati. Ubijati. Ubiti. Biti. Ti.

29.06.2010.

Multitasking po naški

Pijem ja kafu i pušim danas na poslu, sve u koordinatnom sistemu Cкуре, Blogger, Facebook, odrađujem 200 strana hljeba svog nasušnog, i zovem obližnju žderačnicu da mi donese 2 begove čorbe.

Stigla hrana, a sa hranom i radni sapatnik u mene. I bistri on najnoviju ponudu koju su nam sa čorbama dostavili. Lati se čovjek telefona, ja šokirana gledam šta bi, znam da ga od hrane niko i ništa rastaviti ne može.

''Ma šta to ti radiš usred ispaše?!''

''Sa'š čut'!''

''Halo? Molim vas, mogu li dvije begove na Nišićku visoravan bb? Evo nas pod trećom omorom lijevo. Mesa imamo, nego nam čorbe zafalilo. Kako? Pa piše vam u ponudi dostava za Kanton Sarajevo. Mi smo u Kantonu Sarajevo!''

28.06.2010.

U magli

U snu ili na javi, neko mi je rekao da mi je posalo rode. Ne znam jesam li spavala ili sanjala, ali ih čekam.

28.06.2010.

Predizborna kampanja by Estragon

Warning! Right click!

Domovina se brani lepotom

                                 Ljubivoje Ršumović

Domovina se brani rekom
I ribom u vodi
I visokom tankom smrekom
Što raste u slobodi

Domovina se brani cvetom
I pčelom na cvetu
Makom i suncokretom
I pticom u letu

Domovina se brani knjigom
I pesmom o nebu
Sestrinom suzom majčinom brigom
I onim brašnom u hlebu  

Domovina se brani lepotom
I čašću i znanjem
Domovina se brani životom
I lepim vaspitanjem

28.06.2010.

Da si...

27.06.2010.

Nice

Vratile se pjesme... Ždralovi žive na polici, a pjesme opet preletjele okean. Ovo ima samo kod mene. :) 

26.06.2010.

Tequila je ukrala noć

Ili Ždralovi VII; ili dodaj svetu malo boje; ili nisam sposobna ni za šta stvarno; ili radža s koprivom; ili suviše obaveza i bijeg od istih; ili nerealizacija; ili pričam gluposti; ili pišem i brišem cijeli dan; ili danas samo gledam, ne govorim; ili whatever...

Slažem ždralove i boje kao lego kockice. U nedostatku pjesama.

 

 

 

26.06.2010.

And it's very far away, but it's growing day by day, and it's all right, baby, it's all right!

24.06.2010.

I u čemu je problem s tim vuvuzelama?

23.06.2010.

Warning!

Ugradila sam sirenu na neke postove koji sadrže udare na inteligenciju, bilo sadržajem, bilo komentarima na iste. Od sada će svaki takav post imati ovakvo zvučno upozorenje:

Warning! Right click!

Dakle, svi ste obaviješteni na vrijeme. Nemoj da poslije bude nismo znali.

Ko smije poslije sirene - neka gura dalje. Ko ne smije - pička! Ha ja!

23.06.2010.

Dokle više?

Rintam k'o da sam u Americi; zima mi u junu, k'o da sam u Australiji; samo mi je standard ostao evropski. Bosanski, neunijski.

23.06.2010.

:)

22.06.2010.

Slabo divanim bosanski

Warning! Right click!

 

Metodom slučajnog uzorka preuzeto iz Pravopisa bosanskoga jezika, Senahida Halilovića (sačinjenog prema odlukama Pravopisne komisije), u izdanju Preporoda, Kulturnog društva Bošnjaka, u Sarajevu, 1996.

Neki simpatični primjeri koji slijede su služili da detektujemo vozare u školi. Neki drugi su služili da naučimo šta je čobanija. Neki meni lično ne služe ni za šta, jer nemam ideju šta znače, kao ni bilo ko u mom okruženju. A neki, opet, služe da danas shvatimo da možeš biti pravopisac, doktor nauka, univerzitetski profesor, a da ne naučiš elementarne etimološke postavke. Dovoljno je da si podoban, pa da naciji nametneš normu svoga sela. Meni je to jako zanimljivo za proučavanje.

Sitni mali problem se zove: normir'o ga materi svojoj!

aždaha

bahsuznica

bahuljati

bespametnicin

brutoiznos

buhoserina

buzdohanlija

čejrečiti

četverica

čiflugdžijski

ćudoređe

ćuko

dajder

debeliti

dihanje / disanje

džaveljati

džizja

hlupati, prez. hlupam; i lupati

hudovica / udovica

hula-hup čarape / hulahup čarape

hurlik / urlik, nom. mn. hurlici

naumpasti, 3. l. jd. prez. naumpadne, aor. naumpadoh, gl. prid. rad. naumpao, naumpala, gl. pril. proš. naumpavši

ohlabaviti, prez. ohlabavim, gl. prid. trp. ohlabavljen; i olabaviti

ovolihni / ovolišni

ozdo / ozdol(a) (pril.)

ozgo / ozgor(a) (pril.)

parhet

proha

stahor

zahoriti se , 3. l. jd. prez.  zahori se, gl. pril. proš. zahorivši se (npr. pjesma)

U Hrvata mi je najzanimljivija sintaksa, a najduhovitija leksika.

Kod Srba mi se najviše dopada koliko primjera - toliko pravila, kao i činjenica da imaju 806 struja u jeziku i nijednog valjanog pravopisa. Doduše, nisam stigla da kupim ovaj najnajnoviji.

No, o tome kad budem imala više vremena...  

22.06.2010.

Buđav lebac

21.06.2010.

Prevod / Desant na inteligenciju II

Warning! Right click!

JP Elektroprivreda BiH d.d. Sarajevo objavila tender. Na bosanskom. Pa ima sažetak na engleskom. U sažetku, između ostalog, stoji:

I.1. NAME AND ADDRESS OF CONTRACTING AUTHORITY
...
Address: Wilson Promenade 15
...
IV.3. DATE AND PLACE OF BID OPENING
...
Location: Sarajevo, Wilson Walkaway no.15 buildings PTZ ED Sarajevo, sala 145, II floor

Sve zamišljam ponuđače kako traže po Sarajevu Wilson Promenade and Wilson Walkaway...

20.06.2010.

...

 

-        sinoć me Djevojčica nagovori da diram mačiće, prvi put nakon 15 godina; danas naravno osip, nema vazduha, nema disanja...

-        noćas oko s okom sklopila nisam; čitav dan se metiljah, dok ne uleti Mala i ne istrese me iz kreveta k'o buvu...

-        krenem s Malom po tepihe, odvrne Mala u autu Lepu Brenu za 2 osobe, ''Uđi slobodno'', plačemo od smijeha; na Aneksu na onom semaforu gdje se ukršta ulica kojom ide trola sa ulicom iz koje ja dolazim, a koja ima nagib 80 stepeni, proletim kroz žuto-crveno svjetlo, jer mi nema ništa mrže od blejanja na tom semaforu; kod Fahdove džamije postanem svjesna rotacije iza sebe, koju of course ne čujem od Brene i Male koja pjeva, kao da joj život od tog zavisi; 400 KM kazne, 2 kaznena boda i oduzimanje vozačke na 3 mjeseca – veli organ; razbugarim se tu ka' profesionalna narikača, đe vozačku da mi uzmete, život dam, vozačku ne dam, vodite me u zatvor na onoliko koliko mi je oduzimate, ja bez auta ne mogu funkcionisati; pišite kaznu, pare, šta god znate, vozačku ne dam; našli se organi u čudu, 'vaku budalu još vidjeli nisu, još kad čuše gdje radim – načisto se zgranuše, k'o vele ako ovakvi tamo rade...; sve se lijepo dogovorimo, oni meni dokumente, ja njima piće, normalno... a ne k'o neki dijasporaši

-        predizborno preorane ceste

-       opet kuce, mace, opet alergijski napad; leti na bankomat, sve što imadoh dadoh organima; bankomat normalno ne radi; leti u apoteku, sreća pa primaju te kartice....

-       e pa slava Bogu, te završi i ovaj neradni vikend poslije kog se osjećam k'o Bolani Dojčin, naj mi je bolje da me uposle svih 24 h/dan, da mi priheftaju infuziju i kateter, i da nikud ne mrdam; to je jedina šansa da ne pravim pizdarije i da me ne bije maler i da me sve živo ne nervira; tako će me nervirati samo šef, a on me nervira svakako, pa sad 8 ili 24 sata – dođe mi na isto...

20.06.2010.

Klinceze

Kolegica ima ćeru. Ćera ima 3 godine kad se događa sljedeći dijalog:

Rumena, mokra i umorna, izmrcvarena snijegom i hladnoćom, ćera kaže majci:

''Hoću da me vodiš na more!''

''Pa vodiću te na ljeto, akobogda.''

''Neću akobogda, hoću sad!''

 **********************************************************************  

Pošle Najljepša, Mala i ja na kafu u Galiju, pa završile u Gradcu. S nama je i Najljepša's Daughter. Godina: 4.

Vučemo se od kuće do plaže, a N's Daughter tersa. To što četvorogodišnja djevojčica tersa izmrcvarena putovanjem i vrućinom, pa je još i tek probuđena i gladnjikava i nije kakvo čudo, ali N's (ne)reakcija meni počinje ići na jetra.

Da skratim priču, obavile smo sve što treba, konačno smo na plaži; Daughter tersa bez prestanka, sve tri smo joj se naugađale k'o čiru na guzici. I konačno joj Najljepša ubode žicu.

''E, sad mi je taman'', veli.

I smiri se Daughter jedno 4 minute. Kreće tersanje again. Ja ne mogu dalje.

''Dobro, Daughter, u čemu je sad problem?! Hoćeš li prestati više i pustiti mamu da odmori bar pola sata?''

Najljepša ćuti. Mala ćuti. Znaju kakva sam kad mi padne klapna. Daughter me gleda pogledom između suza i mržnje. Napućile se crvene usnice kao jagodica, onaj mali jepi prćasti nos još se naprćio. Ćuti i ona. Zakratko. Pa opet tersa mami. Ja ne odustajem:

''Čuješ li ti šta te ja pitam? Šta sad ne valja kad si maloprije rekla da ti je sve taman?''

''E pa neću da mi je taman, hoću da mi je super!'', odbrusi mi klinceza i prosvijetli nas za cijeli život.

20.06.2010.

Ljudi su bez nade, nikako da shvate...

19.06.2010.

Seoski idilično

Sunce. Kiša. Sunce. Ribanje tepiha. Ožderavanje. Kunjanje. Pranje auta. Badminton. Preskakanje konopca. Mace, kuce i djeca...











18.06.2010.

Je l' ja gubim razum ili šta?

U zadnjih nekoliko dana više stotina puta sam čula riječ vuvuzela, te krenuh po informaciju da vidim šta je to i čemu tolika prašina oko toga.

Šta je vuvuzela naučih od Borisa Dežulovića i dobih još gomilu informacija, koje jasno artikulisaše nešto što već godinama nosim u sebi, ali mi stvarno ne bi dobro nakon toga.

I onda još odlučim da čujem kako zvuči ta vuvuzela, e da bih zaboravila šta Dežulović napisa i uključim BHT. Tamo naravno nekakva utakmica, čuje se trubljenje u pozadini, ali vrlo prigušeno, pa sad ili su se tonci navježbali da to prikrivaju, ili to uopšte nije tako strašno – ne shvatih, ali ne lezi vraže!

Kad god ja pođem po jednu informaciju, ja završim ne nečem petnaestom. Dakle, ja tu vuvuzelu čestito ne čuh. Ali čuh komentatora. Jedno 6 minuta izdurah junački.

Da ja kojim slučajem volim fudbal, kao što ne volim, i da želim da pratim SP, kao što ne želim, ja bih onog čovjeka ''ubila na mestu''! U životu nisam čula ništa dosadnije. To je neki ravnjak, od kog se meni prispalo za 5 minuta doslovce. Pa ja tom čovjeku ne bih dala ni komemoracije da prenosi, a ne utakmice! Stra-ho-ta!

E tako uspavana, još malo drk, drk, drk po onom daljinskom. RTS. Snimim na sceni neki jazz orkestar, zadržah se taman koliko i na BHT-u. Majko mila...

Neki ufitiljeni mladi čovjek, kome je muzički uzor očigledno Sanja Ilić, nešto vazi. I tu on reče kako mu je drago da oni, orkestar je li, i pred tom publikom (gdje god da je mjesto radnje i koja god da je to publika, a negdje je u Beogradu, bezbeli, gdje bi drugo) mogu da izvode iste kompozicije koje su izvodili na takmičenju jazz orkestara mediteranskih zemalja, na kom su predstavljali Srbiju. Ja slušam pa ne vjerujem. Gledam pa ne vjerujem. I veli on tu još, sav tako ženstven i svilen, kako oni sviraju jazz muziku na tradicionalnim... jebem li ga, ne umijem od muke da citiram, valjda tradicionalni srpski etno jazz. To kad sam se ja uključila taman su završili Svilen konac, a sljedeća kompozicija je Moj golube, pa poslije nje Peče čiča rakiju. I onda još ispade na pozornicu Bilja Krstić da uz jazz orkestar otpjeva ono neko Julajulaje, džezerski do kurca, k'o što ga vazda i pjeva, a orkestar stvarno svira jazz, a ta Julajulaje osnovna melodijska linija se jedva nazire.

I tu ti se ja, za promjenu, ispizdim načisto. Ovog Sanju Ilića Mlađeg nemam uopšte živaca da komentarišem, elem...

Poslah sms na par brojeva da mi neko objasni po kom kriteriju Srbija spada u mediteransku zemlju. Najlogičniji dobih od Ljube, of course. Veli žena: ''Pa Srbija do Barija! :D''

P.S.

S nešto zakašnjenja oglasi se i The Matza: ''Zbog pruge Beograd-Bar.''

18.06.2010.

Otvoreno pitanje za starosnu dob 35+ bez obzira na pol

Jesu li otužnije bivše ljepotice ili bivši jebači?

Evo i muzička podloga :p :))): 

18.06.2010.

Ostrvo Dobre Trave

Drugarstvo i vožnja i sunce. Kosa i vjetar, da li možeš da li želiš da si uvek tako jaka... I Chardoney. I dobra... Mačak i ja volimo sladoled... Jazz i boje. Žamor. Poslije zvjezdan svod i mrak. Razliveni semafori... Sparno je sad. Dominic Miller... Those who speak know nothing... Možda bi Crnjanski znao.



















<

Like those who curse their luck in too many places
And those who fear are lost

16.06.2010.

Dva pitanja za muškarce starosne dobi 25 do 45 godina

Bila bih vam jako zahvalna ako mi u komentarima ili privatnom porukom odgovorite na sljedeće:

1. U formaciji ti + žena (djevojka, supruga, ljubavnica, majka, sestra, drugarica - apsolutno nebitno) zaustavljaš taksi. Ulazite u taksi. Kako se raspoređujete?

2. U formaciji ti + žena + dijete (odnos sa ženom i djetetom blizak, ali takođe nebitan u smislu rodbinsko-prijateljske relacije) zaustavljaš taksi. Ulazite u taksi. Kako se raspoređujete?

Ako može ikako, dajte mi impulsnu reakciju, bez razmišljanja i prepisivanja.

16.06.2010.

Strašni sud

Sugrađani smrde. Nepodnošljivo. Na ulici. U prodavnici. U banci. U apoteci. U preduzeću. Svuda.
Ne mogu da shvatim. Ne mogu da tolerišem. Nemam gdje da pobjegnem.
Jeste, vruće je. Jeste, znoje se. Znojim se i ja. Nenormalno. Ali ne smrdim!!! Kupam se! Koristim 101 kurac za neutralisanje smrada! I ne mogu da podnesem da ljudi oko mene smrde! Bez obzira na rasnu, polnu, vjersku, nacionalnu, socijalnu i ne znam koju pripadnost, obrazovni nivo, i starosnu dob. Ako si pokretan, nemaš pravo da smrdiš! A kamoli ako možeš da se našminkaš i nakinđuriš na +38°C! Sredila se, nije se okupala! Nije to trenutni znoj koji te polije zato što je nenormalno vruće, taj i ne smrdi. Ljudi smrde sistematski, zapušteno, neokupano i neoprano danima. Ne mogu da shvatim da narod smrdi u 21. vijeku u zemlji koja ima vode koliko hoćeš.
Jao, majko, kako li je u tramvaju 3?! Jao! A tek u dobrinjskom trolejbusu?! Aaaaa....
Ma ne želim da znam, Škljoce mi mog...
16.06.2010.

A ovo je valjda mušmula, jebem joj mater!

Kaže Allyssa, a kaže i BellaVita.

16.06.2010.

The mask I wear is one

15.06.2010.

Sarajevsko ostrvo

Kad tamo u bašti
u hladu čudnog bilja
s rakijom u ruci
stajaše Prijateljica...
Stajao je i Max, but... Ne ljubimo se tako jako...
Vježbah te čudne nazive od Grbavice do Čvile...
Možda bi mi sjećanju bili prijemčiviji da ne gustirah sve odjednom...
Moja top lista bi bila:

1. grka narandža 

2. nešpula 
 

3. divlji šipak
 

4. žižula
 
Uzdravlje!
 

 

14.06.2010.

Predizborni vokabular

amputirci

budžet, burke

civili, crkva

čekanje

ćutanje

demokratija

džamija

đaci

ekonomija

fakulteti

glad, glas, grobnice

hljeb

invalidi, izbjegli

jame

kosti, kuća

laž, lopovi

ljubav

majke, mi, mrtvi

nestali

njegovanje

oni

penzioneri, popis, porodiljsko, pravda, pravo, prosvjeta

radnici, raseljeni, rasvjetljavanje, referendum

seljaci, silovanje, sud

šutnja

terorizam, tradicija

ustav

vi, vjera

zatvor

žene, žrtve

14.06.2010.

Nostalgicen nek je vecer...

14.06.2010.

Glupa - malo je reć'...

Kad čovjek ima prijatelje k'o ja (neke, naravno), neprijatelji mu ne trebaju uopšte.
Kad nađem novog ljubavnika obavezno se pitam zašto konačno jednom ne kupim i ne probam vibrator. I psa. Imam ljubav, imam sex i zdravo đaci.
A kad probam dodatno da zaradim, pita obavezno bude skuplja od tepsije.
Danas sam prevazišla samu sebe. Uspjela sam da spojim sva ova tri talenta u isto vrijeme na istom mjestu.
Zarad nekakve kompenzacije, usluge, više se od muke ne sjećam ni šta je to bilo,  pristala sam da vozim 757 km u cugu. Ako je vjerovati ViaMichelinu, iako sam ubijeđena da je bilo bar 70 km više. Nisam upratila, naravno. Jedan odmor za jelo i 2 za piškenje + ta neka preuzimanja, utovar-istovar. Neka 3 različita tuđa automobila, preskupa za moj ukus, nabila su mi dodatnu nervozu od same pomisli da nešto ogrebem, a kamoli šta gore od toga. Na 38ºC (klima mi naravno ništa ne znači, ja sam pušač, prozor mora biti otvoren). Drug kolega se naprasno pretvorio u upaničenog muškarca pred ženidbu, koji nešto teži, a ja stvarno ne znam koja je lova bila vrijedna ovog maltretiranja.
Šta meni treba da se opametim, i shvatim da su dobar i budala dva brata rođena, u pičku lijepu materinu?!
A kako mi je bilo lijepo u šumi... Uhhh...
 
 
13.06.2010.

''Najgore je biti stranac u svome plemenu''

Toliko o tome.

 

12.06.2010.

Ždralovi VI

 

 

12.06.2010.

Jedna s ruba pameti

Od svih vrsta žena na svijetu, najviše ne podnosim one što im je nana rekla da su najljepše.
Znate li taj tip žene? Obično ima jednu vijugu više od kokoši, tek toliko da ne sere dok hoda po avliji, a izgled je isto vrlo... upitan, recimo. Obično djeluju rumeno i zdravo, ostalo su varijacije. Visoke, niske, koščate, oble... nebitno je. Uvijek je do garda, nikad do izgleda.
I gazi ono kroz život sa tim gardom, bez da je on podložan ikakvoj reviziji. To što nanina istina nikad nije bila istina, niti će biti - jebe se njoj. Njoj je nana rekla da je ona najljepša, a nanina se, normalno, ne dovodi u pitanje.
Kako je nanin aksiom aksiom, tako je i sve ostalo u njenom životu, ali nema veze, ona će ga ionako odtrajati potpuno nesvjesna i sebe i bilo čega oko sebe.
Iritira me kad im se putevi ukrštaju s mojima.

P.S.
Junakinja iz ovog posta je, recimo, prototip.

11.06.2010.

Glupa

Najviše na svijetu mrzim propuštene šanse.

Od egzistencijalno bitnih do onih malih sitnih džidža i mogućnosti. 

(Iako bi mi 100 puta bilo bolje da sam pola iskorištenih šansi u životu propustila, ali dobro sad... To nije tema ove pismene.)

E te sitne su mi danas na redu. Nema tu prostora za neko kajanje, čak ni plakanje nad prosutim mlijekom; ma ni šbb kbb. Svejedno mi onaj crvuljak kosti pojede. Onaj mali malecki crvić što šeta iz svijesti u podsvijest i čitav mi dan ne da mira.

Čitav dan se ja pomalo nerviram što sinoć prespavah jednu porukicu. Pih...

10.06.2010.

Upomoooć!

Je li može neko da mi objasni otkud mi ova Google reklama nasred bloga i kako da je se riješim???

Ajde, ajde, malo empatije, znate da sam ja novi kolačić i da se još ne snalazim kako valja!

09.06.2010.

Do mene je

Postoje 2 sarajevska muzičara koja ja nisam uspjela da svarim ni u sodi ni u vodi za njihovih višedecnijskih karijera. Ima od njih i gorih i glupljih i muzički neobrazovanijih i svakakvih, ali... Iz nekog razloga meni su ova dvojica vrhunac antipatičnosti. Mrski su mi pojedinačno jako, a u duetu su mi još mrži.
Znam ja i da o ukusima ne vrijedi raspravljati i da me niko ne tjera da ih slušam i da mi ništa ružno u životu nisu uradili, ali džaba. Ne mogu se nikako suzdržati da ih bar malo ne pljucnem čim ih vidim/čujem. (Ima ovih posljednjih godina i treći im jaran, samo što je taj iz Beograda i malo je mlađi, ali isto mi je s njima u rangu, a već je stigao snimiti po pjesmu i sa jednim i sa drugim; i još se za koji dan njegov koncert ovdje u Sarajevu na nekoj televiziji najavljuje kao ''muzički događaj decenije''! Da se usereš!)
Prije par godina, taman u ovo neko vrijeme, početak ljeta, sunce i to, snimiše oni nekakv ''hit'' sa sve nekim hodžama i popovima, balerinama i cirkusantima, uz Čaršiju niz Čaršiju; sve skupa neki pokušaj da ispadne kao kad Brega piše muziku, a Kusta režira spot. Čemer, pa eto ti. E koliko god su mi dotad bili mrski - otad su mi još malo mrži. Kad ga u bijelim odijelima, a svi tako veseli i razigrani, i sveštenstvo i sihirbazi zapjevaju: Dabogda šćeri da dragi Allah sreću da, bla, bla - meni se pomrači.
Ove godine, opet u ovo vrijeme, početak ljeta, sunce i to, opet njiha dvojica u zajedničkom projektu. Sad ne pjevaju. Sad pričaju! Onaj jedan frflja, k'o što i frflja, a onaj drugi se zavadio sa č i dž i još nazalira. E sad išću para. Vis-à
-vis autorskih prava. I to bi trebalo da je u redu, svuda na svijetu je u redu. Ali jok! Mene i to nervira. Nikako onaj gad u meni ne može da miruje. Nikako ne mogu da odolim, a da svaki put ne pomislim: Pa nek vam dragi Allah da!

09.06.2010.

Estragon Ristovski-Stojković

Nemam više ''mali, mali nesporazum sa celim svetom'', ja imam apsolutni, totalni jebeni nesporazum sa cijelim svijetom. Stvarno nije lepo da sam ja lud, a da to ne znam.

09.06.2010.

''A nije lepo, Jakovljeviću, da budem lud a da to ne znam.''

08.06.2010.

''Prejaki''

Opet sam oplakala od smijeha, hvala Bloggeru.

Već sam se malo navježbala na ovoj blablaonici i u svojoj glavi podijelila tipove ljudi koji se ovim bave, a i produkte im. Nisam dosad obraćala pažnju, ali sad nekako slučajno natrčah na najbolju vrstu blogera: oni kojima su favoriti samo oni koji su strpani u favorite četvoroznamenkastom broju ljudi.

Ljube, ja mislim da ovi potpuno zaslužuju omiljenu nam, u Saraj'vu najmoderniju, kvalifikaciju ''prejaki''. I extra. I vrh.

A raznih budala i raznih kompleksa, sam sebi da ne vjeruješ...

 

08.06.2010.

Moja pustinjska žeđ

08.06.2010.

Ima svako svoju Silviju

U 11:40:08 sa NEPOZNATOG broja dobijem sms sljedećeg sadržaja: ''Imam veliku molbu, treba preuzeti dokumenta veceras mislim 21-21.15 h, javim kad posaljem, globotours i poslati ih sutra u banja luku u 16.30 Smiljic autoprevoznik, ubi me, nadoknadim ti ljube, nemam nijedne druge opcije da stigne u srijedu do 12h probala dhl, tnt, fedex, a ne mogu za sve da molim necu''.

Od početka do kraja nisam shvatila ništa. Haj' opet. Pa opet. Nekoliko puta. Shvatim da je broj iz Hrvatske. Shvatim da samo jednu osobu na planeti zovem Ljube i da je i njoj to prešlo od mene. Ljube jeste u Hrvatskoj sada. Ovakvu suludu rečenicu mogu napisati samo 2 osobe na Planeti: moja majka i Ljube. Mama nije u Hrvatskoj.

Kucam sms sa 26 potpitanja. Zvoni telefon, s druge strane Ljube, ništa manje konfuzna nego u sms-u, ali ne moram se oslanjati na interpunkciju, a intonaciju joj znam.

Shvatih sljedeće: Ljube sa ostrva šalje dubrovačkim autobusom, koji ide za Zenicu, izvjesne dokumente, koje ja trebam preuzeti u Sarajevu, kad autobus kroz Sarajevo bude prolazio. Narečeni dokumenti svoje putešestvije moraju završiti u Banjaluci, najkasnije do 12:00:00 prekosutra.

U 16:26:12: ''Ljube, bus je Sa oko 21-21.10, vjerovatno ne ides na glavnu stanicu, nego na onu kod route 66, dokumemti su kod Gospođe Poštar 06xxxxxxx , ona ti posalje porukicu, sa tacnom informacijom, a vidi ako docekas smiljica iz BL u cir. 22h-22.10 , mozes ima dati papire, oni u 5h ujutro idu za BL, to je najbolje mislim, samo javi da organizujem BL, daj im cenera, refundiram''

Tu mi se razbistrilo praaaavo. Sjećam se da smo nekad greškom završile u toj Route 66 kafani, ali u stanju koje nema definiciju. A gdje se to nalazi, i da tu još ima stanica - pa to mi je u domenu Zone sumraka. Odrondam ja to, naravno, sve sms-om.

U 16:35:01: ''Pa ona zamoli vozace da joj tu stanu, ima tu bus stanica, moras je vidjeti''

Jest da mi je dioptrija solidna, ali autobusku stanicu bih stvarno morala vidjeti. I naravno, opet se ja tu iznerviram, kakva stanica gdje nikad nije bila stanica, koji autobus stoji na Malti, čemu li to već pripada, šta bolan?! A baška komunikacija sa Banjalukom preko Hrvatske! Daj mi, ženo, banjalučke brojeve telefona!

U 16:40:19: ''Ma ne treba ti nista, jelim broj je vec na koverti, a ako krene ujutro u 5h, Jeli je daleko stanica, pa vidim sa Jelenom, ili Micom kojoj saljem, samo ti javi dal' si dala smiljicu i ne beri brigu, dopisi samo jos Jelena 06xxxxxxx na kovertu''

Jela i Jelena su dvije različite ličnosti. Jelim je posesivni genitiv od Jela. Dokumenti ne trebaju ni Jeli, ni Jeleni, trebaju trećoj ženi. Znači, trebam komunicirati sa Jelom i Jelenom u Banjaluci, preko Ljube na ostrvu, e da bi dokumenti stigli do Mice kojoj trebaju. Logično.

U 17:06:19: ''Uzmi broj tel. Od vozaca kome das, za svaki slucaj''

U 17:21:21: ''Ljube mala izmjena, ukloni prvu kovertu i dodaj pored Mica Prezime 06xxxxxxx, organizovala sam direktno preuzimanje, javim se sa skure srijedu oko 23h ljubim''

Ona će se javiti prekosutra oko 23 h na скуре! (Скуре=Skype, no ga naši omatorjeli roditelji navikli na ćirilicu čitaju ka' skure, pa osta skure, prim. aut.) E mo'š mislit' što mi je korisna prekosutra u 23:00 na Skajpu, kad je deadline za dostavu dokumenata u Banjaluku prekosutra u 12:00:00!

U 17:40:48, ja pošaljem sms, onako kako sam, otprilike, shvatila instrukcije: ''Sve su prilike da cu ja jurit papire do zenjce a onda uzmem micu, stavim u jelu i posaljem koverti, a na jeleni napisem broj a na skure obavezno kad sve prodje! Tad si korisna bas a bice olican post od ovog, matere mi. U 2 verzije, mojoj i tvojoj.''

U 17:50:42: ''O grom te ne ubio, ja organizirah, dostavu pecata na ostrvo, ovo je pickin dim, biliv mi, post budem citala sa uzivanjem''

Osim što su moja mater i Ljubin ćaća zemljaci, bitnija im je jedna zajednička karakterna crta: oni se sIkiraju. Da se oni sekiraju k'o normalan narod, to bi valjda bilo u redu, ali ne - oni se sIkiraju. Za sve. Za nas najviše. Uvijek je njihova sIkiracija za nas mnogo bitnija nego to što mi PRE(O)ŽIVLJAVAMO. No, to zahtijeva sasvim novi post. Možda i blog. E sad, pošto je, dakle, roditeljska sIkiracija uvijek najbitnija, ja se odmah nasekiram sIkira li se Ljubin ćaća zbog ove transakcije dokumenata.

U 17:55:49: ''Ćaća se sprema za Kanadu, a sikira i bez ove price, al ja BLAGO pizdim od ovoga odje, al' to cujes uz vino i veceru koju kuvas oko 15.6.''

Konačno konkretne informacije. Ćaća se sIkira, a ja kuvam večeru tačno neđe oko 15. juna.

Elem nejse, razmijenismo još stotinjak poruka i telefonskih razgovora, Ljube, Gospođa Poštar i ja; saletih ja i dokumente uz svoje čuveno gubljenje po Sarajevu, i Smiljićevog vozača Jelenka i, dabome, poslah Jelenkov broj Ljube na ostrvo, e da bi ga ona poslala Jeli i Jeleni koje će ga poslati Mici kojoj i treba. Dadoh i Jelenku Micin broj. Ja se kutarisah u 22:15 h, a šta će biti dalje - čuće se.

Za početak bi bilo lijepo da sad Ljube nakuca post da popuni detalje ''s one strane'' s kojima ja nisam upoznata.

 

07.06.2010.

Iiiii jopet!

Osim što je sve go miš, sve je i go debil.

Ima li još koji dobrovoljac da mi objasni očigledno? I da me niko ne upozori kad napravim materijalnu grešku?

Ma šta ima, intelektualci? ''Alal vera, ovaj onaj, alal vera ceo kraj!''

06.06.2010.

Zločasta

Na jugu je cool... 

 

 

19.40. h

Legla i ustala sa ovolikim osmijehom. I čitav dan se lavovski borim da ga sačuvam. Odolim svim ličnim problemima i sekiracijama. Ali što me glupost, tuđa glupost, izbije iz cipela, pa to je čudno jedno. Kad bi budala znala da je budala, ne bi bila budala, kaže pametan narod. I znam ja to, ali džaba. Glupost je neunišiva. Glupost je jedina konstanta u svemiru. Sve drugo su varijable. A šta glupost vuče sa sobom? Neznanje, naravno. Neznanje vuče diletantizam. Diletantizam vuče osude. Osude meni vuku živac!

Šta ga šiljiš o onome o čemu nemaš pojma, jadan?! Pitaj, nije sramota pitati! Uči! Čitaj! Misli ako imaš čim! Uči da misliš!

Jok!

Drž' se mainstreama. Avaz. Sarajevo x. 60 minuta. Forumi. Tooo su izvori informacija! I znanja, dabome. Sve aksiom do aksioma. Sve intelektualac do intelektualca. Vokabular: ''ćao'' i ''super''. Ali zna ono. Zna ono sve o svemu. I ono sudi! Eee, čemera...

 

 

...čuvam osmeh kao podstrek, on mi je dragocen...

 

 


05.06.2010.

Iznenađenje

Alkohol potpuno drugačije utiče na mene nego nekad. I čudno mi to. I slabo se snalazim. Osnovna impresija mi je da mi je percepcija vremena potpuno pomjerena. Razvuče mi se mozak na neke vrlo začudne vremenske jedinice.

Spavala sam bezmalo 12 sati, sa pauzom za aspirin.

Kad sam se probudila, konačno, koncert na kom sam sinoć bila od 10, pa do pola 12, npr. mi se čini kao da je bio prije 2 godine. Najbliže mi se čini kafana u ono vrijeme kad mi je bilo u njoj dosadno, pa onda kako mi šta bivalo zanimljivije, i u stvarnom vremenu bliže - to mi se čini dalje. Nešto mi jedino k'o taj taksi pripada na pravo mjesto.

A ugodno sam se iznenadila baš jednim zanimljivim razgovorom sa malim AA drugom. Sve tako ucirkani ga mi zadali o umjetnosti. Jeste, to je nekad bilo normalno tako  razgovarati, ali nije odavno. Zato što mali o tome ne znaju ništa i ne zanima ih. Odavno se u kafani samo šupljira, zato što u kafani generacije nema. A pametne djece je poražavajuće malo. Samo su za nešto bolji od generacije.

I lijepo sam mamurna. Sad me ne boli glava, a misao mi jurca i ne mogu je stići, a fizički sam sva usporena. Strašno volim taj osjećaj, sličan mi daje i poneka vutra, zato i nju volim. Sve ti je kao nešto unutra kristalno i čisto, bistro, jasno, i osnažene i pojačane percepcije mirisa, boje, zvuka, svega, a zapravo si u potpunom neskladu sa sobom spoljašnjim. S vana si sav glup i usporen i smotan, ali i to vidiš kao prednost nad vanjskim svijetom, kao neki kornjačin oklop, koji tu tvoju unutarnju usijanost štiti od pogleda glupana. Ionako te niko ne shvata ni kad si normalan, a kamoli u ovim svečanim stanjima. Tebi dobro, taman sad treba neko da ti to usere.

I pustiš Ellu Fitzgerald, npr. Pa ti i to kao jasnije nego ikad. Neka profinjena sjeta. I baš otkriješ nešto novo u nekoj dionici koju znaš napamet. Ili pustiš neku limunadu od filma. I baš ti se dopada. Ideju nemaš šta gledaš. Sad bi mi neki Hugh Grant i Julia Roberts legli k'o budali šamar. Ain't no sunshine when she's gone... I neke slike se smjenjuju. Pa prikunjaš.

Pa telefon.

Poznat sopran. (A što ne volem te soprane...) Prijateljica! Jedna od one dvije straight žene, o kojima sam već pisala, kojoj sam baš danas obećala lektorisati diplomski. Ne da sam zaboravila, negooo...

Back to life, back to reality...

04.06.2010.

Desant na inteligenciju

Warning! Right click!

Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH donijelo Pravilnik o zaštiti životinja pri klanju ili usmrćivanju

03.06.2010.

Mrš!

Miševi! Sve go miš! Fuj!

03.06.2010.

High heels

 

 

02.06.2010.

Cover

02.06.2010.

Srećna

Sakupljeno godinama i gradovima, razdvojeno godinama i gradovima, u mojim krevetićima spava Drugarstvo.

Waiting for Godot

Korisno

Pearl Buck: "Gramatika je obilježje svakoga čovjeka. Možeš obući i najbolje odijelo, ali govor će te uvijek odati ko si."