Waiting for Godot

Teatar apsurda za 35+


31.07.2010.

Iz dubine duše uzdah mi se ote...

31.07.2010.

Lalala

Šta se b'jeli u gori zelenoj?
Al'je snijeg, al'su labudovi?
Da je snijeg, već bi okopnio,
Labudovi već bi poletjeli.

Nit je snijeg, nit su labudovi
Nego šator Mire Purivatre...


 

 

 

 

30.07.2010.

Invisible Gipsy by Zoran Tairović - The colour of Vera

Ja sam samo željela da nađem jednu izvedbu Bobana Markovića, a kako se to opet pretvorilo u opsesivno-kompulsivni poremećaj pretrage romske muzike - ne bih znala, ali mislim da je sve kriv onaj što mi je jutros rekao da sam peder. I zašto se sad meni ovo jako sviđa, kad ja uopšte ne volim Anu Sofrenović?

A ni Bobana, ni one jedne Dašine što joj ne znam ime...

29.07.2010.

Табор уходит в небо

29.07.2010.

Loli Phabay

Andro verdan drukos nane
Man pirani shukar nane
Loli phabay prechinava
Hop, hop, hop
Jekh pash tuke, jekh pash mange
Hop, hop, hop

29.07.2010.

Još iznad II

Ama mi nikako nije trebalo što čuh.

Ubi me Daša.

29.07.2010.

Vrh bh. novinarstva

Na Crvenom tepihu SFF-a novinarka BHT-a (Zvizdićeva, mislim - voljela bih da me neko potvrdi ili opovrgne) pita Évu Gábor, glavnu glumicu filma Adrienn Pal (režirala Agnes Kocsis), parafraziram:
''Koliko ste vi u privatnom životu slični junakinji koju tumačite?''
Éva Gábor tumači pretilu medicinsku sestru, otuđenu i depresivnu, na granici psihoze.  
Pa jesi li, ćurko, mogla bar siže pročitati? Jesi li se mogla u mahali raspitati, neko bi ti bar nešto rekao?!
P.S.
Vavien dobar. Super fotografija, nekih ludih rakursa. A i priča, atmosfera... Ljudski...
28.07.2010.

Tužna sam.

Alo mange liloro - Ederlezi Avela

Pravdiloda daye bre
jek kalo sabata.
Alo mange liloro,
me ki vojska te dzav.
Uke kotar daye bre
jekh kalo pampuri.
Amaneti daye,
te mishta menaya.
Ederlezi avela,
me khere na sijom.
ala loko nashti ljam
me dayatar me dade.
Ma rov daye gudlije,
pale ka avav mange.
Ederlezi ka avel,
meda kere ka avav.

28.07.2010.

28.07.2010.

I don't know what to think anymore...

Sometimes, things just seem to fall apart
When you least expect them to
Sometimes you want to pack up and leave behind
All of them and all their smiles
...

I don't know what to think anymore
Maybe things will get better
Maybe things will look brighter
Maybe

Sometimes, people surprise you
And people surprise me
But I guess that's the price we pay
For wanting so badly

I don't know what to think anymore
Maybe things will get better
Maybe things will look brighter
Maybe...

27.07.2010.

Lalala by BHT

Ove novinare sa BHT-a, ove što su plaćeni od pretplate, treba rastjerati govnavom metlom pod hitno.

Slušam Kukrića maloprije kako pun sebe, sa sve crvenog tepiha, 6 puta ponavlja ''Đema Đons''. Zvizdićeva i Šehanović postavljaju ljudima pitanja na koja sami odgovaraju. Zapravo, pitanja su redovno formulisana kao konstatacija i onda gostu ostane da potvrdi ili zaniječe. I onda oni opet nastavljaju u svom opušteno-cvrkutavo-jao što se ludo zabavljamo stilu.

Kompletan koncept povazdan-prenosa mi je odličan. Uz kafu, Uz cigaru, Okom kamere, pa onda ispod tih snimljenih piše Dževdet Tuzlić i ???...

Uz pitu, Uz ćevape... Pa ima li ikakve šanse da se ovo makne od mahale bar za 2 koraka ikad u životu?

Kukrić: ''Ovo je kćer glumice, je l'?''
Kolegica u njega: ''Slatkiš mali!''

Rondam ovo Prijateljici u slušalicu maloprije, a ona mi kaže: ''Još samo one košpice fale, da svi jedu i pljuju, onako dok su po tim elitističkim premijerama. Te me košpice proganjaju još od onog koncerta Josipe Lisac, kad nismo mogle sebi doći. I od onih ljudi ispred što prodaju grickalice i sokove, i koncerta na Zetri, i kompletne te atmosfere papanske...''

Koji su kriteriji uopšte da postaneš novinar Javnog servisa? Odsustvo harizme, nemogućnost improvizacije, neelokventnost, govorne mane?! Šta?!

Šjooo... Da mi je igdje iskopati onu Bećkovićevu pričicu Tentralni problem TV tomunitatija...

27.07.2010.

Prolaze govna pored nas, normalno. U mimohodu idu govna...

27.07.2010.

I utorak mrzim isto...

26.07.2010.

:D

HAJDE, SONSHI, PLIZ! PLIZ, PLIZ, 100 PLIZEVA!

26.07.2010.

Ispizdih ni oko šta. Za promjenu.

E pa ako šta prezirem u filmskoj umjetnosti - to je opcija otvorenog kraja. Šta pričaš priču koju ne znaš ispričati, koje pičke materine?! Malo počneš, pa ga nešto zadaš, pa ne znaš završiti. Pa eto kao to ostaviš da gledalac namašta. Ma nemoj! Zamisli Andrića koji ne završi pripovijetku. Ostavi je kusu bez dva-tri pasusa. Ili ostavi Dali gornji desni ćošak slike prazan, eto nek konzument zamisli tamo šta mu je najprekrasnije. Izlio Meštrović pola Grgura, a pola ostavio gledaocu. Pa nek narod zamišlja Grgura Ninskog il' k'o sirenu il' k'o kerbera, kako mu ćeif. Opalio Vivaldi komponovati Četiri godišnja doba, pa preskočio Proljeće, to će slušalac u glavi... Krene Natalija Besmertnova u dvostruki aksel, pa odustane napola, nek publika zamišlja kako to izgleda do kraja... ... Ma idi se u pičku materinu!

26.07.2010.

25.07.2010.

E PA SAD NEĆU NI KAKO JA HOĆU!

25.07.2010.

Avoiding SFF

Avoiding SFF, a zarad jada Mladog Vertera - nađoh se u centru SFF-a. Glavna impresija: akreditacije. I sjetih se jednog posta koji danas pročitah i pomislih: ''E presra ga, brate, odvadi malo. I ja sam cinik, ali ovo je previše...'' i demantovah samu sebe u mislima momentalno.

Dok sam tako cirkala svoje piće na ćošku terase, kunem se - jedina sa akreditacijom sakrivenom u najdublji džep torbe, jedina u patikama, kargo hlačama i pamučnoj majici, sa srećom dobro navježbanim osjećajem krmeta u Teheranu, i iščekivala kad će to verterovsko ponižavanje da se završi, na nekoliko metara udesno ugledah Mikija Manojlovića. Bar dvadeset godina želim da pipnem tog čovjeka da se uvjerim da li je od krvi i mesa ili je to samo neka jedinstvena forma postojanja energije, but... Nešto me bilo stid. Ni ja više nisam tako mlada, a zamišljam mu reakciju da sam prišla sa zahtjevom da ga pipnem...

Smorena vikom na engleskom, akreditacijama, kvazi svečanom garderobom i tim vaskolikim šarenilom, pobjegoh u svoju kafanu, da kao i ostali mi istomišljenici izbjegavam SFF. E hoćeš...

Samo što smo se parkirale za jedan sto, izboren krajnjim bezobrazlukom stečenim višedecnijskim iskustvom po sličnim institucijama - eto ti ga Kris iz Čikaga da se upozna i da pita je li Sarajevo uvijek ovako interesantno ili je to samo za vrijeme Festivala. Dok sam razjapljenih usta pokušavala na zarđalom engleskom smisliti odgovor na taj idiotizam, koji pritom neće povući više nijedno pitanje, ugledah nadolazeće Drugarstvo. Jao, majko, kad se bačih po njima! Zgranuše se ljudi gledajući koji mi je klinac, ali shvatiše na prvu kad ugledaše nepoznatog debeljka u cvjetnoj košulji i spasiše nas bijede. Zakratko.

Samo što Drugarstvo ode svojim putem, eto ti ga Kris iz Čikaga da se upozna i da pita je li Sarajevo uvijek ovako interesantno ili je to samo za vrijeme Festivala. I sad mu je još i drago što je našao Sarajke, jerbo je dosad u Sarajevu komunicirao samo sa strancima.

Sreća i Bog pa pripadam tipu kafanskog gosta koji pravi takve cehove da ga konobari vole više od rođene sestre, te jedan odmah ostavi sav posao i nađe se u nevolji.

Odjeba Kris i po drugi put.

Taman se nešto zaćakulasmo, krenu Kris ka nama i treći put, kad eto ti ga novi nalet Drugarstva, koji se parkira kod nas i ne mrdnu nikud, te Kris odjeba definitivno.

Taman se raspojasasmo k'o ljudi, kad eto ti novi SFF-ov nalet u vidu Novosađana koji dijele pozivnice za nekakav party u Cinema Cityiju. A paralelno s njima nagrnu i neka neviđena količina lalala stranaca raznih boja i jezika, u ''jao što smo ludi, jao što nam je super'' fazonu.

E tu mi se sloši načisto. Više me nikakve interne zajebancije i prepričavanja skandala iz centrovog centra Festivala ne mogoše zabaviti. Ajmo, Vertere kući, ka' Boga te molim!

Ostatak izlaska provedosmo parkirani u autu pred haustorom i sad, nakon svih tih ljubavnih jada, još začinjenih mojom nervozom zbog nekih mi neispunjenih nakana, ne mogu da spavam. 

O, majko, samo da ovo lalala hoće proći, pa da bar k'o čo'ek jade verterovske u kafani, umjesto na parkingu, rješavam...  

24.07.2010.

||-17-17-17-17-17-17-17-17--||

||-20-21-20-----20-21-20------||
||•------------20---------
----20-•||
||•-----------------------
---------•||
||------------------------
---------- ||
||------------------------
---------- ||

24.07.2010.

Zaključak

Muška pamet je oksimoron.

23.07.2010.

Ja pohvatah ovoliko:

Heineken Music Stage u Domu mladih svake večeri Festivala nakon posljednje projekcije filma u Open Airu
23. jula         Zoster, Dvadesetorica i Frenki
24. jula         Kiril Džajkovski & Live Band + Adisa Zvekić
25. jula         Zabranjeno pušenje
26. jula         Severina
27. jula         Van Gogh
28. jula         turska grupa BaBa ZuLa
29. jula         Fun-Da-Mental i Dubioza kolektiv
30. jula         Neno Belan & Fiumensi
31. jula         Lollobrigida i Laka
Ulaz na koncert turske grupe BaBa ZuLa biće dozvoljen samo publici sa pozivnicima i akreditacijama SFF-a, dok će se za sve druge programe ulaznice, po cijeni od 20 KM, moći kupiti od petka 23. jula, na biletarnici "Doma mladih".
23.07.2010.

Kakva naivnost!

Odradila posljednje... Grohotom mi se nasmijaše. A i ja sebi glupoj. Kad je kod nas išta bilo na vakat...

22.07.2010.

Final Countdown

Eh, mislim da sam odradila i posljednje što se od mene očekivalo. Čak sam i propusnicu dobila na vrijeme! Još kad bi me na vrijeme i isplatili, kao što neće... Elem nejse, ostalo je još samo: lalala lalalala lalala lalala lalala lalala lalala lalalalala lalalala lalalalalalalalal alalalalalalala lalalalala lalalalalala lalalalalala... lalalala lalalala lalala lalala lalala lalala lalala lalalalala lalalala lalalalalalalalal alalalalalalala lalalalala lalalalalala lalalalalala... lala lalalala lalala lalala lalala lalala lalala lalalalala lalalala lalalalalalalalal alalalalalalala lalalalala lalalalalala lalalalalala... lalala lalalala lalala lalala lalala lalala lalala lalalalala lalalala NAJKORISNIJE ŠTO TREBA ZNATI lalalalalalalalal alalalalalalala lalalalala lalalalalala lalalalalala... lalala lalalala lalala lalala lalala lalala lalala lalalalala lalalala lalalalalalalalal alalalalalalala lalalalala lalalalalala lalalalalala... lalala lalalala lalala lalala lalala lalala lalala lalalalala lalalala lalalalalalalalal alalalalalalala lalalalala lalalalalala lalalalalala... lalala lalalala lalala lalala lalala lalala lalala lalalalala lalalala lalalalalalalalal alalalalalalala lalalalala lalalalalala lalalalalala... JOŠ DA MI JE IKAD SHVATITI RASPORED KONCERATA... lalala lalalala lalala lalala lalala lalala lalala lalalalala lalalala lalalalalalalalal alalalalalalala lalalalala lalalalalala lalalalalala... lalala lalalala lalala lalala lalala lalala lalala lalalalala lalalala lalalalalalalalal alalalalalalala lalalalala lalalalalala lalalalalala...

A moglo bi se i večeras malo ovako, ali nema kandidata...

 

 

22.07.2010.

Cista Provo, 19. 7. 2010.

Duga je bila mnogo lijepa, a ja sam pokušavala da je uhvatim kroz musavu šoferšajbnu vozeći... I nije kakav rezultat, ali eto, trenutak je bio baš lijep, pa sam željela da ga zadržim.

 

 

 

 

21.07.2010.

20

20.07.2010.

20.07.2010.

Split, 19. 7. 2010.

 

  

 

 

 

 

  

 

 

 

20.07.2010.

Čudo xafsinga

19.07.2010.

''Utisak nedelje''

Tik pored bilborda na kom je general Ante Gotovina u prirodnoj veličini, a na kom mu lokalno stanovništvo obećava lojalnost do zauvijek i malo duže, a šahara vijori sa svake terase, moj genijalni suvozač pita domaćina na kapiji: ''Oprostite, kuda ćemo za Široki BREG?''

Jebo ti i Severinu i Bregu all togethr united kad sam ja zadala GAS, GAS... Leti Škljoco uza stranu, kano da je gorska vila... Naš'o Široki i sam...

17.07.2010.

Zbogom žohari!

U startu sam izgubila 1 ženu i 2 sata. Hej, lebisol, nešto mi govori da ću uspostavljati novi rekord staze i da će Amerikanka proći kao i ti do Dubrovnika :)))
A ti nemultiplicirana... Tebi je najbolje da se i ne pojavljuješ. Bar ne dok ne izgubim želju da ti se nagovorim. :p

16.07.2010.

17 years later

Prijateljstvo je konačno u istoj državi i u istom gradu. I feeeeeel good! Tanananaa

E sad... Na jug, na jug, vrišti glas, i otići ćemo valjda. But...

Američki doktorant je stigao po planu, opremljen kako sam sebi ne možeš da vjeruješ. Količina stvari neprepričljiva. A tek informacija.  Mape i turistički vodiči. Laptop and kamera. Koferi, torbe, jastuci za putovanje, 300 čuda. Kad poče sa ispitivanjem o Sarajevu, o kome je usput naučila geografsku dužinu i širinu; površinu i naseljenost; socijalnu, nacionalnu, vjersku, obrazovnu, ekonomsku i ne znam kakve još sve strukture; spomenike i muzeje; aktuelna kulturna dešavanja, etc. - i još to poželi da upotpuni mojim znanjima, doživljajima i impresijama - ja shvatih da nemam pojma gdje živim. To me i '92. koštalo za ostatak života, a sinoć se uvjerih da ništa nisam ni naučila, ali dobro sad. To je neka druga priča.

Za par minuta se nađosmo na ostrvu pod opsadom. Pola kuće je iseljeno u avliju, a Elis buši, brusi, šmirgla, maže i razmazuje, i još se i plavi i otiče... Stigla je da završi 1/3 planiranog po mojoj slobodnoj procjeni. Osim toga treba da obavi još par sitnica tipa administracija (znamo svi kako to obično glatko ide kod nas); rodi lovu; depilira se; spakuje; udomi mačka i nadolazećeg turistu, koji se nenadano umnožio, pa više nije sam sa sobom; i valjda još nekih dvjestotinjak stvari, no ja srećom temeljno zaboravljam.

A ja? Ja sam tek bajka. Ja još nikad nemam pojma šta sve treba da uradim. Ali imam dobru volju.

Volim svoje lude lude prijateljice, radujem se beskrajno što smo se okupile nakon 17 godina, što ćemo zajedno putovati, ići na more, pretresti svoje živote, (''3 staze, 3 puta, 3 stara havera ljuta'' bila neka pjesma ja mislim) i onda se za nekih sljedećih 17 godina sresti ko zna gdje. U istoj ljubavi. I feeeeeeel good!

 

15.07.2010.

:D

Ulogovah se i prvo što ugledah:

Profil posljednji pregledao/la: Mell Gibson

E pa da mi je taj flash iz svog mamurnog mozga prenijeti na papir. Hvala, Gibsone, uljepša mi dan. Koja dobra zajebancija...

15.07.2010.

Svrbi me cesta. Škljoco škripi blues kilometara.

E pa luda sam načisto od ovog iščekivanja i nedoumica skroz! Kako se rješava sistem jednačina sa 3 konstantne žene (od kojih jedna izigrava molera, jedna supermena koji radi nekoliko nespojivih poslova, a jedna mora imati isplaniran i broj udaha do Čiova i nazad) nebrojeno varijabli i 806 nepoznatih, u pičku lijepu materinu?!

 

14.07.2010.

elis and gogo pod strehom na vonderajlendu

na ostrvu čuda se razna čuda dešavaju a otkad na njemu živi ljuljačka sve je još mnogo udobnije ono kao respect za stočić but ovo je bitno more comfortable varijanta a i komšiluku izgleda dok su pogašeni svi televizori i mi pod budnim okom u tu svrhu izbacismo i taze depilirane batake solidna trava sine i ponjave na štriku kao potpun umjetnički izričaj istovremeno performans i zavičaj a ja volim te varijante sve u svemu iako gogo nije dočekao godoa dočekao je plan a kad će govna i istambulska prostitutka dočekati lekturu svojih prvo mislih 40 a ono je zapravo 60 stranica ne znam a i zabole me po prvi put u životu kad je posao u pitanju lalala neka vide kako je ionako sam smiješno plaćena za kolekturu samozvanih prevodilaca tako da kad sutra našminkani amerikanku dočekamo jer se 17 godina ne vidjesmo mislim da je najbolje predložiti joj da ostane bušiti rupe i krečiti biće valjda ošmirglano a ugledni direktor crnogorac neka riba of course sve što uz to još treba je da hrane mačka mi ćemo uredno na čiovu u njenoj kući sa njenom familijom čekati skipera i brod valjda po prijavi na biro za nezaposlene oglobljenom tetku zaostalom iza tetke u zavičaju prevodu sa holandskog na bhs idiom I guess i izudaranih 60 strana lekture ionako je samo važno da se uvijek nešto čeka

13.07.2010.

Neka mene u Sarajevu :p

13.07.2010.

Čemu sve kad...

Ni nakon skoro dvije godine nekih ludosti, nepristojnosti, neprimjerenosti, sporadičnih uživanja - nije me prošla fascinacija tom mirisnom savršenom zategnutom glatkom kožom leđa; tim leđima bez packe na kojima pod rukom pršti svaki mišić; tim savršeno pravilnim, blago udubljenim, okruglim rupicama iznad dijela tijela gdje leđa gube pristojan naziv.

12.07.2010.

11.07.2010.

Nešto u meni ne miruje

Nemam nijednu predispoziciju, nijednu karakternu crtu, nijednu nijansu te vrste inteligencije, ama ništa pod milim Bogom, ali bih strašno voljela večeras zaspati, noćas ništa ne sanjati i probuditi se kao Le Comte de Monte-Cristo u ženskom obliku.

11.07.2010.

Estragon & Allyssa u Zemlji čuda

Na ostrvu je falila ljuljačka. Kupovina iste (+ par sitnica) je trajala koliko bi u pristojnoj državi trajalo preuzimanje nekog koncerna. Ostrvo je dobilo ljuljačku, a mi slom živaca. Djelić:

''Želim bilo koju boju osim crne.''

''A hoćete li crnu?''

...

''Ja sam je otpakovao da vidim boju.''

''I koja je boja?''

''Evo vi pogledajte!''

...

To bih možda i potisnula uz Ćaćinu rakiju, da kloc u pežou nije pokušavao da prođe kroz Škljocu na semaforu  (ja mu otvorih suvozačeva vrata da se manje zahmeti). I da kloc broj 2, sa sve CD tablicama, ne poče nešto da grana za volanom, jerbo sam se ja zaustavila na pola brdovite ulice da bih rikvercom ušla u avliju, a on taman zad'o pun gas uz istu. Službeno je, može se.

U pokušaju montiranja ljuljačke, obje se iskrvavismo pokušavajući nedostatak alata kompenzovati vlastitom spretnošću i domišljatošću, što nam baš i nije pošlo za rukom, no dobro. Ima i sutra dan.

Nakon što Škljoco pred lokalnom kafanom zasmeta pripitom Zagrepčaninu, mi ga pomjerismo, ali na Čaršiju. Te se i mi tako okrvavljene i zelene od trave pomjerismo do omiljene nam kafane, sada napučene dijasporom i domaćom seljadijom koja šeta modele sa PINK televizije. Šljašti, sjaji, šljokiča na sve strane. Loše iskombinovanih dijelova odijela sa patikama, obrijanih glava, tetovaža, svega bogato. Stranaca u ogromnim količinama. Krenulo naveliko lalala SFF raspoloženje. Moje omiljeno. Izazvah opšti skandal svojom nenašminkanom pojavom u trenerci i patikama. Najsimpatičnije mi je bilo kad čuh jedan zaljubljeni par kako me ogovara. Izgleda da ni ljubav nije što je nekad bila.

Da ugođaj bude kompletan, natrča i The Vječni. Sa nekom... Moldavkom, valjda. Definicija Duple Raspuštenice, ja ostadoh bez teksta.

I uopšte, čitav dan se naibretit ne mogu.

10.07.2010.

Ljube!

Fonometar i nadležna služba, hitno! Ja ovo više ni p'jana ne mogu durat'! E onda znaš koja je ura! Mislim, stalno znaš koja je ura... I'm fed up with it!

10.07.2010.

Dan za noć, noć za dan

09.07.2010.

Usihrana

Godinama nisam jela jaja. Prvo, potpuno su mi se zgadila (po)ratnih godina; drugo, sjebala mi se žuč, pa ih nisam mogla ni na slici gledati a da napad ne dobijem. Izvadiše meni tu izdajničku žuč, pa prođe neko vrijeme i od tada, organizam se relativno unormalio i ja ponovo otkrih svoju ljubav iz djetinjstva - jaja na oko. Još kako stiže paradajz.... Ja se jajima radovah neopjevano.

E sad, ja jaja volim samo i isključivo ispržena tako da žumance ostane tečno, a bjelance ne smije biti nimalo i nigdje neisprženo.

I onda, prije možda mjesec dana, pročitam ovo:  sihiristan.

Bilo mi to smiješno i simpatično. Tačno znam kako ispizdiš kad ti tako neka glupost usere ćeif. A onda kontam: hehe vidi levata, meni se ovo nikad ne desi. A onda ono govno u meni proradi, pa kontam: a vala nek ti se i razlijeva, šta ga se ti petljaš po kuhinji, što ne pustiš ženu da ti isprži jaja, jok mora ono, ters bosanski, on će to bolje...

Nakon što sam ovo pročitala, prvi sljedeći put kad sam pržila jaja, sjetim se ove pričice, grijem ulje i smijem se. Razlijem prvo, sve u redu, razlijem drugo... E u pičku materinu!

Od tada, do dana današnjeg, ja više nikad nisam uspjela da napravim jaja kakva želim. Jebem ti sihiristan!

09.07.2010.

Višnjasta impresija

Strašno mi se sviđaju ovi neki pjevajući blogovi. Tom Waits na strani 212 je trenutno divan, recimo. A ja ga se ne bih sjetila za još 100 godina. A tek našla... I strašno mi je žao što neke blogove uopšte ne mogu da čitam, jer hoće oko da mi ispadne čim se stranica otvori. Aman ljudi, šta ste ga ono onako našarali i usitnili, zaboga?

09.07.2010.

:-)

Višnjica rod rodila. Pa fermentirala. Valjda. Nikad nisam naučila tu hemiju.

 

 Živio Internet! Evo i recepta.

07.07.2010.

My intentions were good, but...

07.07.2010.

Meni smeta

Sarajevom vladaju vrane i psi lutalice.

Ako kojim slučajem pokušate saznati ko je u gradu nadležan za pse lutalice i slične probleme, pretvorićete se u ping-pong telefonsku lopticu, kao što se desilo mom drugu prije par dana. Od policijskih uprava do Kantona, od Kantona do opština, od opština do komunalnih službi, od komunalnih službi do veterinarskih službi, e koje su kao nadležne, ali ništa ne rade i može im se tako.  Nemaju ljudi uslove.

Građanin, koji je meta napada pasa lutalica, može da tuži Kanton. Tužba and realizacija iste će doći na red na sveto Nikad, of course.

Zakon poznaje životinje, koje se ne mogu ubijati, ali ne prepoznaje ljude koji mogu biti napadnuti. Ili poznaje, ali je i to, kao i sve ostalo, mrtvo slovo na papiru.

Dakle, Sarajevom vladaju vrane i psi lutalice.

06.07.2010.

Sjaj u kosi by B.J.Š.

na rubovima njenih sjećanja
blijede lica kuće madame Tussaud
divlje pjesme tvrdih predgrađa
ritualne pijanke subotom
željela je da se izvuče iz nevolje
da se momci lome oko nje
mislila je da će sjajem u kosi
osvojiti poljupce
osjećala je korake cijelim bićem
donosili su dahtanje i znoj
lupu potpetica u crvena predvečerja
žamor gomile
ponovo tupa bol u stomaku
lijeno kao da spava klatarilo se vrijeme
počela je da priziva sreću
počela je da brine za sebe
tišina odzvanja kroz noć
samo vojnik zviždi za njom
u vežama su stajale djevojke
mnoge stvari je naučila grleći zid
nije ona bila glupa znala je što čini
plašila se starosti
kada kiša potjera narod sa ulica
nekako joj se ljudskiji pričinja grad
pljuje ona na velike riječi
na njih se navikla

 

Kada sam bila klinka tekst ove pjesme mi se nalazio na svim školskim sveskama (uz gomilu drugih. Ispisivala sam stihove manijakalno, opsesivno. Ali i sad, kad se sjetim nekih smaračina tipa opštenarodna odbrana i društvena samozaštita, marksizam, pedagogija, mislim da nisam pobudalila samo i isključivo zahvaljujući takvim aktivnostima na nastavi. I raubu. ) i uvijek sam mislila da je muzika potpuno promašena. I mada se u malo čemu slažem sa sobom negdašnjom - u tome se slažem i danas. Jedino što mi se ova pjesma prije 20 i kusur godina sviđala iz potpuno drugih razloga.

05.07.2010.

Još iznad

Ama mi nikako nije trebalo što pročitah.
''Ubi me prejaka reč.''

05.07.2010.

Situation normal: all fucked up

Lovely Mondays!

04.07.2010.

Thx, Darling :)

04.07.2010.

Da Bog sačuva!

Ne znam samo jesu li mi prekrasniji kupači, portparol PU, ili direktor Turističke zajednice!

TO SE ZOVE EMPATIJA!

Aferim!

04.07.2010.

Only darkness everyday

04.07.2010.

(Ne)život po Pašiću.

Spasa mi nema, propasti ne mogu.

Ali što mi je pun bijelih mantila... A i masno bojenih bijelih zidova i aparata i igala - svega mi je pun.

03.07.2010.

Spam

Kako god otvorim mail - ja sebi poslala reklamu za viagru. Aj što sebi šaljem reklame, al' što viagru... Malo mi počelo ići na jetra...

03.07.2010.

Ja živim na drugoj strani...

02.07.2010.

Najljepša's Daughter u elementu

Imala Najljepša neku poslovnu zajebanciju od 18.30 do 21.30. Pošto je samohrana majka, of course, valjalo je zbrinuti i Daguhter. Od svih mogućih opcija diljem Kantona Sarajevo, a bogami i morske obale, pristala je isključivo na moj nadzor. I to u trajanju tačno onoliko koliko mora, ni minut duže.

E pa kad sam već počašćena tim laskavim izborom, kad smo ostale same, pitam:

''Jesi l' me išta požel'la?''

Ćuti.

''Jesi li me, bona, bona, išta požel'la il' si došla samo što si morala?''

''Samo što sam morala.''

Ja opet ostala bez teksta. Sa zadrškom od par minuta, poče da se valja od smijeha. Ali ne reče da me poželjela. Jebem li joj Najljepšu...

01.07.2010.

Rainer Maria Rilke (4. 12. 1875 - 29. 12. 1926)

Liši me vida: gledaću tvoj lik,
zapuši uši moje: slušaću te,
onemi me: al' zvaću te kroz krik,
bez nogu još ću k tebi naći pute.
Slomij mi ruke: hvataću te srcem;
zaustaviš li srce meni, sam
moj mozak tad će kucati i bdeti;
a ako mi i mozgom užgaš plam -
na krvi svojoj ja ću te poneti.

 
01.07.2010.

Jedna narodna

Pametnom i jedna dosta.

01.07.2010.

Jedna pozitivna

Savjet ministara BiH donio Odluku o dodjeli sredstava tekućeg granta ''Pomoć programu sufinansiranja institucija kulture u Bosni i Hercegovini''. Kinta (ukupno 3 miliona KM) će se podijeliti na 73 institucije, po raznim gradovima, i čini mi se da su svi nekako zastupljeni; i biblioteke i muzeji i galerije; muzičke škole i pozorišta; kulturni centri i lica sa posebnim potrebama; riznice vjerskih institucija...

Ne sumnjam da će se odmah naći neko ko će prigovoriti da je malo, da je raspodjela nepravedna, da... i vjerovatno će biti u pravu, ali... Ja sam stvarno srećna zbog ove odluke, a posebno sam srećna što će lovu dobiti neke institucije u kojima sam radila, neke sa kojima sam sarađivala i za koje pouzdano znam koliko će im svaka markica dobro doći. Mislim, svima će, ali eto... Za neke se čovjek emotivno veže.

Waiting for Godot

Korisno

Pearl Buck: "Gramatika je obilježje svakoga čovjeka. Možeš obući i najbolje odijelo, ali govor će te uvijek odati ko si."