Waiting for Godot

Teatar apsurda za 35+


04.12.2010.

Kobajagi ciganske pesme za decu

Slatko je kako se neki krugovi u životu zatvore...
Miroslav Antić mi je bio jedan od omiljenih pjesnika, još otkada sam naučila da čitam, valjda. Školske spomenare ti obilježi Plavi čuperak, kad ti prorade pubertetski hormoni, onda se kao pronalaziš u raznim plavim trenucima Antićevim, poslije zriješ, pa čitaš Besmrtnu; na fakultetu me zapalo da pismeni ispit iz teorije književnosti polažem baš na Antiću.
Moje prvo zvanično zaposlenje bilo je u osnovnoj školi koja je nosila ime Mike Antića.
Kada je to čula moja draga teta-Goga, poklonila mi je primjerak prvog izdanja Garavog sokaka iz 1973, koji je autor potpisao u Sarajevu 1978. Ne znam da li sam više voljela tu knjigu zbog nje same, ili zbog Antićevog autograma ili zbog meni namijenjene posvete...
I onda prođe nekih desetak godina i knjiga ponovo zatreba teta-Gogi i ja joj je odnesem. Danas, sutra... (P)ostade Garavi sokak opet teta-Gogino vlasništvo.
I onda prođe još nekoliko godina; ja za 36. rođendan dobijem Pesme za velike...
Danas tata ode kod tete Goge da proslave njeno penzionisanje. Vrati se sa knjigom. Teta Goga mi po drugi put poklonila svoj moj Antićev Garavi sokak.
I sad se ja nešto mislim kako nam je ova knjiga kao Mika. Dođe joj, pa mora da ide...
 
MIKA
Kad mi dođe da idem,
mlogo moram da idem.
Nije važno kuda ću.
Nije važno dokle ću.
Došlo mi je da idem
i ja idem kao lud – unutra u mene.
 
Vetar mi je gudalo.
Ja sam vijolina.
Vetar svira u mene
na E žicu kad plačem,
na E žicu kad pevam,
na E žicu kad sanjam,
jer ja nemam drugu žicu, samo E
unutra u mene.
 
Za travu se tabanima hvatam,
da me vetar nikud ne odnese.
Al moram da idem,
kad mi tako strašno mlogo dođe
unutra u mene.

Waiting for Godot

Korisno

Pearl Buck: "Gramatika je obilježje svakoga čovjeka. Možeš obući i najbolje odijelo, ali govor će te uvijek odati ko si."