beats by dre cheap

Kajanje

Rekla sam mu da ga ne volim. Da ne želim s njim ništa. Ni da jedem, ni da pijem, ni da spavam, ni da gledam seriju, ni ništa. Nećemo u šetnju. Ni kod V. neću. Neću s tobom nigdje. I ništa.

Poljubio me u glavu, uzdahnuo "E, moja Estragon..." i otišao bez mene.

Onda sam ga dvadeset puta sahranila, tražila po hitnoj, izvlačila iz skršenog automobila, izbezumljivala se na sve načine. Zamisli da... Zamisli... Zamisli da mu zaista nešto bude. Nisam ga poljubila. Nisam ga zagrlila. Rekla mu da ga ne volim. I zamisli to bude posljednje.

Par sati agonije prekinulo je okretanje brave, a moji živci popucali jedan po jedan i počeli da cure na oči dok i to nije prekinuo sedativ.

Pošto nisam crkla od muke, niti umrla u snu, već se probudila kao govno posrano, u trenerci, pod dekicom, na kauču, tik uz pepeljaru, laptop, telefon, naočare i sve te monstruozne igračke za odrasle, željela sam samo da ga...

"Evo ti kafa. Nevoljeni." Unese i izađe.

Pokušaj da ga zagrlim sleđa u kupatilu nije uspio, vrata su bila brža.

Ili da ga zagrlim, ili da umrem, treće nema. Prvo me stid, drugo mi ne ide.

Izjurim kao bik u koridu, pobacam tuštu jastuka i tmu laptopa i govana s kauča i strovalim mu se u krilo. Jašta da ga nisam smjela pogledati. Riječ nije rekao. Samo je dugo milovao sva moja ludila, strahove, suze, ljubav, ružne riječi, a ja sam se iz jedne kvrge bola lagano ispravljala u voljenu ženu. Njegovu.

Waiting for Godot
http://waitingforgodot.blogger.ba
31/01/2017 15:36