beats by dre cheap

Bane Bjelica: Adelina, Piter Krauč i Ostala Mnogobrojna Rodbina

01.04.2007

Bane Bjelica

Adelina, Piter Krauč i Ostala Mnogobrojna Rodbina

Kako izgleda kad putuješ sa Ženom, Detetom i Stricem na slavu kod Tetke, dvesta kilometara od Beograda

Trebalo je da na Taru, to jest u Perućac na Drini, krenemo pre osam, al pošto ja u kući imam Ženu, i Ženu U Nastajanju, to jest Adelinu, krenuli smo oko devet. Prva se spremala i nije imala šta da obuče do jedno pola devet, a druga je popravljala daljinske upravljače, bacala hleb na patos, mrvila keks, gnječila bananu, prala tepih gustim sokom iz flašice, i u čitavoj toj akciji isprljala haljinicu dok smo čekali Mamu da pronađe to što nema da obuče, pa smo morali ponovo da je presvlačimo. Mislim na Adelinu. A Mamu smo i posle toga čekali. No, pre nego što smo KONAČNO POŠLI morali smo da usisamo kuću - ne ide da se vratimo u prljavo. Ja sam se bio spremio ko za uzbunu: za dvaest pet sekundi. Taki smo ti mi muškarci, imamo šta da obučemo. A i znamo gde nam stoji.

Stric nas je čekao na raskrsnici od pola osam i kad smo ga oko devet i petnaest pokupili, on se treso do Valjeva. Navuko bio ladnoću u kosti. Ja sam mislio da se trese što se plaši da se vozi sa mnom, al on reko, jok, samo mu malo ladno.

Do Perućca smo putovali tri sata. Adelina je prvo pevala, pa vrištala, pa bacala cuclu, pa bacala keks, pa tražila da hoda po kolima, pa su nama oči ispale od ubeđivanja da se po kolima ne hoda, pa je konačno zaspala. Ja sam onda malo pojačo gas, jer sam imo koncentraciju. Ženi mojoj bilo muka od vožnje, dobila bila onu leš boju, onako baš, više vuklo na oker nego na žuto, pa smo posle Valjeva morali da stanemo u jednu kafanu da se povratimo. Da mi ona ne povrati u kolima, ionako su najprljavija u celom svemiru. Dok smo mi srkali kafu, s ratlukom u sporednoj ulozi, Adelina je obišla sve stolove u toj kafani, pročavrljala sa svakim, svakom pokazala onih svojih šest zubića, i mi smo zaključili da će biti konobarica kad poraste. Do tada će biti dete. U međuvremenu je moja Žena povratila prirodnu boju, što je bio znak da opet može da se krene. Izašli smo kad je Stric platio račun.

Kod moje tetke iz Perućca stigli smo malo posle podneva. Kuća je bila puna gostiju, jer moja je tetka slavila slavu. Samo što smo se smestili međ ostale goste, i tetka me predstavila, ovo je moj bratanac iz Beograda, novinar, a ovo mu je žena, ovo mu je dete, ja sam dreknuo: Gooooooooool! Piiiiiiiiteeeeeeeeeer Kraaaaauč! I kleko na patos, počo da gnjavim Adelinu, da je ljubim i valjam po tepihu; ona se sva bila raznežila ko da zna ko je Piter Krauč zvani Rodni i šta je to Enfild roud, a Žena je rekla, dobro, de, u gostima smo, smanji doživljaje. I Arsenal je bio u gostima, al se nije proveo ko mi. Liverpul ih je zgazio s četiri prema jedan. Uglavnom, četiri puta smo se Adelina i ja valjali po patosu od radosti međ zgranutim gostima, a Žena je četiri puta morala da objašnjava da joj je muž normalan, samo, eto, kad igra Liverpul...

A gosti ko i svaki gosti na slavi, sedeli, jeli, pili, pričali o politiki, pa o politici, pa o vladi, pa o Kosovu, pa o lopovima, pa o državi, pa o budućnosti dece... Nema Adelini budućnosti ovde, vodite je vi odavde što pre. Mi mislili da oni misle da je vodimo odatle, iz tetkine kuće, pa je i odveli kad se probudila.

Kući smo stigli minut pre ponoći, taman na vreme da nam se kola ne pretvore u bundevu i da Adelina ostane princeza, s obe crvene cipelice na nogama.

P. S. Strica smo pre toga ostavili ispred njegove kuće. Kolko se sećam, nije se treso.

Bane i ja se nikad nismo upoznali. Imamo otvorene pozive; ja u Beograd, on u Sarajevo, ali iz nekog razloga nikako da se desi. Družimo se na Tviteru i Vajberu. Bane je napisao "Dete na stepenicama" i taj roman treba da pročita svako ko zna da čita, ali ne znam koliko ljudi može da ga preživi. Mislim, roman. Bane je moj strip junak dok se ne dokaže da mogu da ga zagrlim.

Ne znam da li je Bane ikad igdje objavio ovu priču, ali kaže da mu je najdraža koju je napisao ikad. Meni je potpuno jasno zašto. Ja sam je iskamčila u neki kasni noćni sat da je podijelim sa svijetom.

Waiting for Godot
http://waitingforgodot.blogger.ba
06/03/2017 11:36